ENG
SRB
UA
Svi zaslužujemo život pun vitalnosti, energije i sreće. Kada smo zdravi, osećamo se odlično i na vrhuncu naše snage imamo osećaj da možemo sve postići. Neuravnotežena ishrana na duži rok dovodi do slabljenja imunog Sistema, celog organizma i pojave različitih bolesti.
Svako ko se brine o uravnoteženoj ishrani, sa puno povrća, voća, uopše ni nema potrebu za dodatke ishrani. Ono što gorivo predstavlja za automobil, hrana predstavlja za naše telo.
Osnovne preporuke za zdravu ishranu su jednostavne - koristite što je moguće raznovrsnije namirnice i jedite umereno. Svaka hrana je zdrava uz odgovarajuću pripremu, sa odgovarajućim sastojcima i u odgovarajuće vreme. Problem nije samo dijeta, već i niz prehrambenih dodataka koje nekritički gutamo i kojima ustvari kvarimo, a ne poboljšavamo naše zdravlje. Ne toliko zato što su ti prehrambeni dodaci bili štetni sami po sebi, već zato što se udaljavamo od pravilne ishrane. U pravilnoj ishrani, važno je znati da su preporuke za različite ljude različite, i možda bi trebalo obratiti pažnju na to.
Ne postoji univerzalna zdrava ishrana, na primer, različite starosne grupe trebaju unos različitih hranljivih materija. Svaka naimirnica koja se unosi prekomerno je štetna, čak i zdrava hrana. Super hrana ne postoji. Svaka stvar može biti dobra samo uz umereni unos u kombinaciji sa ostalom hranom. Nepravilan odnos između pojedinačnih supstanci u telu može se više ili manje korigovati pravilnom, zdravom i uravnoteženom ishranom. Ime "dodatak prehrani" kaže da dodaci ishrani ne mogu da zamene zdravu uravnoteženu ishranu, već samo dopunjuju i obogaćuju deo supstanci koja obićno nedostaju pri jednoličnoj ishrani. Danas se hranimo neuredno, često sa unapred obrađenom i osiromačenom hranom, živimo stresno i u takvim situacijama su nam potrebne prehrambeni dodaci, koji bi trebali biti na našoj listi u ograničenom vremenskom periodu.
Ishrana je veoma kompleksna stvar i odnosi se na mnoge aspekte ljudskog života. Ljudi bi hteli rešiti više stvari u životu kroz dijetu… Mi smo bića koja deluju često kao da smo na ovoj planeti samo da jedemo, a ne da jedemo da bismo preživeli… Mnogo puta unosimo hranu "iz navike" a ne zbog gladi, ali ako je ovo izuzetak, a ne pravilo našeg života, ako unosimo veoma malo otrova, ovaj "otrov" će verovatno moći da se procesuira i eliminiše iz tela bez velikih posledica.
Najvažniji je zdrav životni stil - sa dosta kretanja i zdravom, uravnoteženom ishranom. Promena odnosa prema hrani je presudna, a ne sama hrana. Problem nije samo hrana, već njena priprema i obrada; ovo važi za mnoge namirnice. Brzo možemo stići do kvalitetnog izvora hrane. Ne mora da se kuva satima. Takođe nije neophodno da je hrana uvek topla. Ključ je odgovarajući unos energije i hranljivih sastojaka, ali možemo ih takođe uneti vrlo jednostavnom hranom i pitati se zašto više volimo da hodamo do velikih trgovačkih centara, umesto da se osvrnemo okolo i gledamo našu lokalno proizvedenu organsku hranu.
Preporučujemo vegansku ili vegetarijansku ishranu sa nekoliko izuzetaka. Prvo pravilo je "jesti hranu koja je organski proizvedena". Nekoliko puta nedeljno (svaki dan ako želite) koristite male morske ribe (girice, sardele, papaline, skušu), morske plodove ili divlju rečnu ribu (ne gajenu). Jedite organska jaja, maslac, kefir, surutku (druge mlečne kravlje proivode odsavetujemo) ali je poželjno je da koristite kozje mlečne proizvode. Ako ste vegan, možete ih zameniti veganskom ishranom. Umereno unosite ugljene hidrate ( braon, crni, crveni pirinač ili pirinač sa ljuskom, hleb, krompir …) samo hleb i testenine od belog brašna nemojte da unosite zato što sadrže puno glutena. Veštačke šećere, beli šećer i šećer od šećerne trske ne koristite. Možete umereno jesti med, agava sirup, šećer od kokosa, ksilitol (ne preterujte). Što više povrća, pasulj, grašak, brokoli, karfiol, spanać, kelj, šargarepa… sve vrste orahasog suvog voća osim kikirikija. Svakog jutra možete napraviti koktejl: limunadu + 1 kašičica meda ili možete piti i sok od organske trave spelte. Poželjno je da koristite do 1 kašičicu kurkume za antiupalno i antimikrobno dejstvo. U ishranu uključite što veći broj organski proizvedenih, hladno ceđenih jestivih ulja: jestivo ulje konoplje, crni kim, 1 kašičicu ricinusovog ulja, maslinovo ulje, ulje semena lana, ulje od oraha, organsko suncokretovo ulje, kokosovo ulje. Za salatu koristite domaće organsko jabukovo sirće.
Izbegavajte crveno meso i svo neorgansko proizvedeno meso, prerađene mesne proizvode i konzervirane mesne proizvode. I uopšte sve konzervirane hrane. Nemojte piti gazirana pića, industrijski proizvedene sokove. Pijte eko voćne sokove ili cedite eko voće u sokovniku. Prihvatite organsku hranu. Kupujte i naručujte hranu od poljoprivrednika koji imaju organski sertifikat u organskim pijacama i organskim prodavnicama i velikim prodavnicama na odelenjima za ekološku hranu.
Pravilo kod ishrane je da se ugljeni hidrati i šećeri ne mešaju sa proteinima u jednom obroku. Dakle, nezavisna potrošnja proteina, masti i povrća zajedno. I nezavisna potrošnja ugljenih hidrata, šećera, povrća i masti zajedno. U međuvremenu, između jedne i druge grupe od 3 do 4 sata pauze (telo nije u stanju da razgradi sve vrste hrane odjednom, jer ne može da proizvede dovoljno raznih enzima, mešanjem ne vari hranu i ne razlaže u crevima, gde se akumuliraju štetni mikroorganizmi). Tokom obroka i 1 sat posle jela ne pijte tečnost, osim jedna mala čašica rakije ili čašu crnog vina (kako ne biste razređivali želudačnu kiselinu, koja je potrebna za razgradnju hrane).
Budite svesni da kroz zdravu organsku hranu, održavate pozitivne bakterije u stomaku, koje zapravo održavaju vaš imuni sistem. Uz loše proizvode prehrambene industrije možete stvoriti loše bakterije, gljivice i parazite. Ukoliko te loše bakterije nadjačaju dobre bakterije, izazivaju bolesti i pad imunog sistema.
Dakle, ozbiljno shvatite svoju ishranu. Pokušajte da zdrave navike u ishrani prenesete na čitavu porodicu, jer će to pomoći svima i sprečiće bolesti i kod ostalih članova porodice.